Hrabra muha

Nemoj uvijek vjerovati baš svakom.Dobro razmisli pri razgovoru s nepoznatima.

Hrabra muha

Bila jednom mala muha.Nastala je iz ličinke ali nije odmah ličila na muhu.Imala je dva majušna krila s kojima nije znala što bi i čemu služe i da pomoću njih može letjeti.Tako je bauljala uokolo i nekako upala u paukovu mrežu što je bila razapeta u kutu između zidova neke kuće.Pauk ju nije odmah vidio , kako se batrgala u mreži .Uskoro je ugledao gošću koju je mogao smazati za ručak.

Oho, tko si ti?obrati se pauk muhi.

Ja , ja sam muha, barem mislim.Nitko mi to nije rekao ali ipak znam da sam muha.A ti?

Ja pauk, ću te sada slasno pojesti, rekao je veliki crni pauk.

-Molim te nemoj ,zavapi jadna muha, tek sam se rodila i još nisam vidjela ništa od ovog svijeta, možeš li molim te poštedjeti moj život?-lijepo zamoli muha.

Pauk se malo zanjiše na svojoj paučini, malo razmisli i reče:-Ne ne mogu te pustiti jer sam jako, jako gladan. Ali ako mi obećaš donijeti još slasniji ručak, darovat ću ti život i slobodu.-

Muha ko muha odmah pristane.Ništa nije znala o svijetu ali je obećala da će nahraniti gladnog pauka.Odjednom poleti, mašuć krilima osjetila je silnu radost.Letjela je posvuda, po kućama, po vrtovima, šumi, letjela je oko svega a naročito je voljela jake i neugodne mirise.

Odjednom na nekom drvetu ugleda veliku bubu koja joj se činila baš prikladna pauku za ručak.Doleti do bube za koju nije znala tko je i pozdravi je.

Kad su se upoznale buba je upita.-Nego reci ti meni , što radiš u mom vrtu?-

- A to je tvoj vrt?- začudi se muha.

- Pa da, sve što ovdje vidiš, sve je moje,-reče umišljena buba.

- Ooooo, baš sve?-

- Da – reče buba i nastavi grickati list.

Muha je vidjela da ima posla s vlasnicom vrta pa pomisli kako je neće lako uhvatiti za pauka.

Pa reče: - Znaš ima jedan problem.Pauk iza ugla ove kuće , spleo je mrežu i kako je cijeli dan puno radio, tako je ogladnio.Imaš li možda nešto što bi mogao pojesti?

- Pa vidiš da imam, sve ovo je moje, izaberi što ti srce želi!-velikodušno će buba.

Muhi je bilo teško objasniti da pauk ne želi lišće, nego baš bube, a pogotovu nije mogla reći da ju je pauk umalo pojeo.-Ma znaš pauk bi možda pojeo kakvu mušicu, malu mušicu prizna konačno muha.

- A to !-

- Tamo su ti mušice! Vidiš koliko ih je, povedi ih do paukove mreže pa neka izabere.-

Muha se razveseli i poleti k mušicama.Kada je došla do njih pozdravi ih :

- Mušice moje male, znate li da imam za vas kraljevsku gozbu, samo do nje treba malo poletjeti!

I mušice ko mušice bez pitanja polete za muhom.

Muhaveselo preleti gredice luka, salata, paprika i rajčice, zelja i kelja i doleti do paukove mreže, a za njom roj mušica.Pauk bijaše zaista počašćen.

Muha pak odleti bubi koja je tako velikodušno pokazala mušice, zaahvali se a zatim odleti ,već malo mudrija ,u svijet.