Kada dobiješ sestru...
Fikin brat
Fika nije bila obično
dijete već od prvog dana.Kad se rodila u kući je nastala neopisiva
galama,tata se , mislim, napio, a mame nije bilo tri puna dana kod
kuće.
Ja sam Fikin brat a
Fiki je pravo ime Ivana, samo sam je ja tako nazvao.Kada je Ivana
prvi put skoro pala sa stola za previjanje bila je jako mala i mama
je tada rekla:”da će se na ovo dijete trebati budno paziti.”To
je moglo značiti samo jedno:da na mene ne treba paziti i tako sam
rastao sam samcat u svojoj obitelji.”E sad ću vam pokazati”!.
Fika je bila stalno
gladna, mokra i stalno su joj rasli zubi pa su svi morali imati
razumijevanja za njeno plakanje, a naročito ja.Nisam smio ništa
reći i za mene nitko nije imao vremena.Tako sam odlučio živjeti
sam.Otići ću u svijet i nekako se već snaći kao svi veliki ljudi.
Prozor moje sobe
gleda na okretište autobusa.S tog sam mjesta odlučio poći
van.Pozdravio sam svog zeca i ispričao sam mu se što ga
ostavljam.Osim njega nitko me nije razumio, ali svejedno ga nisam
mogao povesti sa sobom.
Na autobusnoj stanici
zaista je bilo puno ljudi.Cijela gomila.Stigao je autobus i ni sam ne
znam kako sam se u njemu našao.Oko mene su svi stajali i nisam se
mogao ni pomaknuti a kamoli sići.Da sam i zamolio nekoga da me pusti
nitko me ne bi čuo, toliko ljudi je bilo ispred i iza mene.Zatvorila
su se vrata i krenuli smo.Bilo je toliko ljudi da se nije moglo ni
disati, a ja sam bio sam samcat među nepoznatim ljudima.Kad je
autobus stao, počeli su svi izlaziti , po tome sam zaključio da smo
na posljednjoj stanici.Našao sam se na velikom parkiralištu za
autobuse.Vidio sam tramvaje što su čekali na polazak i opet je puno
ljudi ulazilo u njih.Svi su znali kuda idu osim mene.Bio sam
izgubljen.Odjednom sam poželio da se kraj mene nađu mamai tata.I
Fika, moja mala sestrica.Zagrlio bih je i oprostio joj što je tako
mala i što stalno plače a mama je mazi i guče joj.
„Mali!”
Okrenuo sam se i
vidio nekog policajca kako me gleda.
„Što ti ovdje
radiš sam?”
„ Ja sam, ja
sam....ja sam se malo izgubio...Onda sam rekao kako se zovem i gdje
stanujem.I rekao sam da jako volim Fiku i da je želim vidjeti.”Tko
ti je Fika, neka ptica?”-nije znao policajac.
„Ne, to je moja
mala , najdraža sestrica, moja najljepša sestra na svijetu,”
rekao sam i policajac kao da je sve shvatio.Uzeo me za ruku , taj
striček i odvezao me kući.Joj , nije lako velikim ljudima u
svijetu.Nikada, nikada više neću bježati sam u svijet.Nikada!!
