Nešto

Ponekad se bojimo samo zato što su se u našoj dobi svi bojali....

Nešto

Svake večeri na prozor Ivine sobe popeo bi se mrak.Nije se još nikada dogodilo da izostane.Nije ga se Iva bojala, to ne.Jednostavno, nikada nisi mogao biti siguran što te u mraku može iznenaditi:u mraku je uvijek moglo biti nešto o čemu čak ni djed i baka ništa ne znaju.Pitajte koga god hoćete na svijetu, nitko vam neće znati odgovoriti što mrak skriva.

Iva je među svojim knjigama imala lijepu priču koja joj je uvijek pomogla svladati strah od mraka.Bila je to njena vlastita priča, sama ju je izmislila.

Jedne večeri mrak je tako brzo ušao u njenu sobu da Iva nije stigla ni prozor zatvoriti.Kako je ušao, tako je u dvorištu počelo čudno šuškanje.To je moralo biti nešto veliko, jer se polako približavalo, a poznato je da se samo velika čudovišta kreću polako.Onda se začulo grebanje po tlu.Bivalo je sve glasnije i glasnije.Iva se pokušavala sjetiti svoje svijetle priče ali nije uspjela.Nije se mogla ni s mjesta pomaknuti ni viknuti.Što bi to moglo biti?Možda je vani jedno od onih bića za koje ni ne znaš da postoje sve dok te ne ščepaju.A možda se radi samo o zmaju od kojega će te netko hrabar spasiti.”Mama”, uspjela je tiho zacviljeti.Činilo se da u kući nema nikoga tko bi joj pomogao.A možda je zmaj prvo sredio mamu i sada je krenuo prema njoj.To je nagna da potrči najprije u kuhinju , a zatim u jednu pa u drugu sobu.

Odjednom strašno zaškripe ulazna vrata.”Gotova sam”, pomisli Iva i zažmiri.Nešto ju je zgrabilo.Osjetila je da je netko podiže.Nije uspjela ni vrisnuti, a već je bila u nečijim rukama.

„Iva”,začula je dobro poznati glas.Upalo se svjetlo.”Iva zašto tako dršćeš?”

Iva je samo sretno zurila u svoju mamu koja se upravo vratila iz dvorišta što ga je do maloprije čistila od lišća.

„Pa to si ti čitavo vrijeme šuškala i strugala” reče Iva s olakšanjem.

Hrabra muha

Nemoj uvijek vjerovati baš svakom.Dobro razmisli pri razgovoru s nepoznatima.

Hrabra muha

Bila jednom mala muha.Nastala je iz ličinke ali nije odmah ličila na muhu.Imala je dva majušna krila s kojima nije znala što bi i čemu služe i da pomoću njih može letjeti.Tako je bauljala uokolo i nekako upala u paukovu mrežu što je bila razapeta u kutu između zidova neke kuće.Pauk ju nije odmah vidio , kako se batrgala u mreži .Uskoro je ugledao gošću koju je mogao smazati za ručak.

Oho, tko si ti?obrati se pauk muhi.

Ja , ja sam muha, barem mislim.Nitko mi to nije rekao ali ipak znam da sam muha.A ti?

Ja pauk, ću te sada slasno pojesti, rekao je veliki crni pauk.

-Molim te nemoj ,zavapi jadna muha, tek sam se rodila i još nisam vidjela ništa od ovog svijeta, možeš li molim te poštedjeti moj život?-lijepo zamoli muha.

Pauk se malo zanjiše na svojoj paučini, malo razmisli i reče:-Ne ne mogu te pustiti jer sam jako, jako gladan. Ali ako mi obećaš donijeti još slasniji ručak, darovat ću ti život i slobodu.-

Muha ko muha odmah pristane.Ništa nije znala o svijetu ali je obećala da će nahraniti gladnog pauka.Odjednom poleti, mašuć krilima osjetila je silnu radost.Letjela je posvuda, po kućama, po vrtovima, šumi, letjela je oko svega a naročito je voljela jake i neugodne mirise.

Odjednom na nekom drvetu ugleda veliku bubu koja joj se činila baš prikladna pauku za ručak.Doleti do bube za koju nije znala tko je i pozdravi je.

Kad su se upoznale buba je upita.-Nego reci ti meni , što radiš u mom vrtu?-

- A to je tvoj vrt?- začudi se muha.

- Pa da, sve što ovdje vidiš, sve je moje,-reče umišljena buba.

- Ooooo, baš sve?-

- Da – reče buba i nastavi grickati list.

Muha je vidjela da ima posla s vlasnicom vrta pa pomisli kako je neće lako uhvatiti za pauka.

Pa reče: - Znaš ima jedan problem.Pauk iza ugla ove kuće , spleo je mrežu i kako je cijeli dan puno radio, tako je ogladnio.Imaš li možda nešto što bi mogao pojesti?

- Pa vidiš da imam, sve ovo je moje, izaberi što ti srce želi!-velikodušno će buba.

Muhi je bilo teško objasniti da pauk ne želi lišće, nego baš bube, a pogotovu nije mogla reći da ju je pauk umalo pojeo.-Ma znaš pauk bi možda pojeo kakvu mušicu, malu mušicu prizna konačno muha.

- A to !-

- Tamo su ti mušice! Vidiš koliko ih je, povedi ih do paukove mreže pa neka izabere.-

Muha se razveseli i poleti k mušicama.Kada je došla do njih pozdravi ih :

- Mušice moje male, znate li da imam za vas kraljevsku gozbu, samo do nje treba malo poletjeti!

I mušice ko mušice bez pitanja polete za muhom.

Muhaveselo preleti gredice luka, salata, paprika i rajčice, zelja i kelja i doleti do paukove mreže, a za njom roj mušica.Pauk bijaše zaista počašćen.

Muha pak odleti bubi koja je tako velikodušno pokazala mušice, zaahvali se a zatim odleti ,već malo mudrija ,u svijet.