Nekada smo dosadniji i od samih muha.Evo kako to onda izgleda....
Jadranka Škrobar
Muha
Bilo
je vruće ljeto i teško smo disali čak i mi djeca.Ljepljivi znoj slijevao se niz
leđa i sve je bilo ljepljivo.Kao da je sunce rastapalo sve stvari oko nas.Mama
je brinula o kući a tata joj je pomagao iako je bilo strašno toplo za bilokakav
posao.
Ne znam zašto ali kad sam došla u
kuhinju u njoj su zujale dvije muhe..“Baš
lijepo sad imamo kućne ljubimce“! pomislila sam i krenula po neku staklenku
koja bi im mogla poslužiti kao kućica.
Muhe su bile izuzetno spretne i
nikako nisam mogla uloviti ni jednu.Kao
da su posvuda imale oči odmah su uzletjele čim bih zamahnula rukom.Dosjetila
sam se da ih ulovim u maminu maramu.Uzela sam jednu svilenu iz ormara i krenula
.Sjetila sam se da bih muhe mogla namamiti i hranom.Stavila sam mrvica na stol i gle! Muha
je doletjela a moja marama je poletjela iz mojih ruku sama od sebe.Ali
ništa.Nisam mogla uloviti nijednu kućnu ljubimicu.
Onda
mi je tata dao ideju kad je rekao: „ Na ovo smeće nakotiti će se samo
muhe“.Ljutio se na mene jer nisam pospremila svoju sobu od ogrizaka i koštica,
raznih mrvica.Odlučila sam sve pospremiti ali kako?!Iznijela sam sve smeće u
vrećici na obližnje smetište o kojem nitko nije brinuo.Tu je bilo starih stvari, vrećica i raznog
smrada u kojem su uživale muhe i mušice , miševi i pokoja nezbrinuta maca.Mace
ponekad nemaju vlasnika pa lutaju uokolo tražeći hranu.Miševi također vole
razne otpatke a mušica ima svugdje gdje se nešto kiseli,tako mi je to objasnila
mama.Nisam se uplašila na smetištu. Ipak sam ja hrabra djevojčica.Odlučila sam
uloviti muhu i uspjela sam Uspjela sam !
Zatvorila sam je u staklenku i
otrčala u svoju sobu.Približila sam se sasvim blizu i stala je promatrati ali
ništa nisam vidjela.Imala je samo mala krilca i male nožice.Nisam mogla ni
prebrojati koliko ih je.Činilo me se da me promatra ogromnim očima.Ima li muha
mozak, nos i usta ,nisam znala.
„Mama, ima li muha mozak“?
„Ne znam dijete , pitaj tatu“?Tata
me je u čudu pogledao i upitao“ A zašto me to pitaš“?
„Ulovila sam muhu“
Kako?upita tata strogo.
„Ulovila sam muhu“.ponovila sam
malo tiše.
„Pa jesi li ti normalna?Hvataš te
prljave muhe golim rukama?“zgrozio se tata.
„Paaa kako znaš da su prljave“? nisam pitala.
„Znaš li da na svojim nogama
imaju hrpe nevidljivog smeća?“tata je odgovarao na moje pitanje koje se nisam ni usudila izgovoriti.
A gdje si je ulovila?
„Ne smijem ti reći, jer ćeš se
jako ljutiti!“
„Obećajem, neću“! obećao je tata.
„Na smetištu“!
„Pa jesi li ti NORMALNA! uopće se
nije ljutio tata.“Odmah je baci“!
Rekao mi je da je to strašno, što
ljudi bacaju smeće na smetište.Da se
smeće baca u kante i to , da se odvaja staklo, papir i hrana, jer samo tako
može postati i korisno.
Kako smeće može postati korisno ,
ne znam, ali možda to zna moja teta u vrtiću.Idem si oprati ruke , dirala sam
smeće..Jadranka Škrobar
