Traži se zmaj
Marinin tata izradio je neobično lijepog papirnog zmaja.S
jedne strane obojen zeleno, a s druge crveno, otvorio je od čuda svoje
romboidne oči i romboidna usta.
Nitko nije znao čemu se zmaj toliko čudio pa ni
Marina.Zavezala ga je na dugačku vrpcu, kako joj je savjetovao tata, na vrpcu
je nanizala mnogo šarenih mašni koje je
sašila mama i pošla u park među djecu koja će zinuti od čuda kad ugledaju
njezina zmaja.Tako je i bilo.
Oko zmaja se u trenu okupilo mnogo djece.Svi su htjeli rukama dodirnuti zmajeva začuđena usta, a
neki su je molili da im nakratko posudi svog lijepog zmaja.Marina nije bila
škrtica.Svoje je igračke rano naučila dijeliti s prijteljima.Tako je zmaj
prelazio iz ruke u ruku, a veselje se širilo sve do ulice kojom su prolazili tramvaji.
A onda je zmaj odjednom nestao.Više nitko nije mogao vidjeti
ni crvenu ni zelenu stranu njegova lica.Netko ga je valjda ukrao.-Tko je
pobjegao sa zmajem?-pitala se Marina i nabrajala u
sebi:-Lana,Martina,Pero,Petra;Mirna,Tomica, Vedran; Luka.-Najmanjem Zvonimiru ,
to sigurno ne bi palo na pamet.-Svi su tu-,zaključi Marina i posrami se što joj
je tako nešto tako glupo moglo pasti na um.Ta sve su joj to
prijatelji.Podijelili su se u tri grupe i započeli potragu.Zavirili su pod
svaku klupu, pretražili svaki grm.Čak su i u
kante za smeće
zavirivali,no zmaja
nije bilo.Kada se spustio mrak, morali su krenuti kući.Marina i neki prijatelji
su bili udaljeni od kuće samo dvije tramvajske stanice.
Umorni od traženja, sjeli su u tramvaj, gledajući odsutno
kroz prozor.
-Eno našeg zmaja!-vikne netko, a od uzvika svi se putnici
zagledaju kroz prozor.Pločnikom, visoko iznad svih, lebdio je zmaj poput nekog
višeg bića koje se tu slučajno našlo.Otvorio je svoja romboidna usta i svoje
romboidne oči i nitko osim Marine nije znao čemu se toliko čudio.Iz dječjih
kolica virile su dvije ručice i čvrsto
stezale kraj uzice na koju je zmaj bio svezan.Marina je znala da te male
ruke nisu mogle ukrasti njenog zmaja, ali taj šareni konopac na čije su krajeve
bile privezane mašne bio je neodoljiv.-Zamolit ću tatu da napravi novog
zmaja,-pomisli Marina i baci zadnji pogled tamo na pločnik gdje je lebdio čas
crven , čas zelen u licu ,njen zmaj.
